PROJEKTI SA CILJEM RAZVOJA SOCIJALNIH USLUGA ZA STARE I OSOBE SA INVALIDITETOM
- Za osobe sa invaliditetom je dizajnirana lokalna i inovativna usluga, koja je jefitniji i time dostupniji vid podrške korisnicima, a ujedno obezbeđuje sadržaje koji su van domena standardizovanih usluga. Na osnovu sopstvenih iskustava, ali i znanja iz uporednih praksi van Srbije, usluga je koncipirana tako da obezbedi potrebnu podršku od osoblja sačinjenog od samih stanovnika iz zajednice, ali i da se sačuvaju neki kvaliteti karakteristični za stručni rad na standardizovanim uslugama.
- Okosnica usluge jeste obezbeđivanje podrške korisnicima da samostalno žive u sopstvenom domaćinstvu, i tako očuvaju ili razviju kvalitet sopstvenog života. Usluge pružaju komšije, stanovnici lokalne zajednice, žene i muškarci i sami na ivici siromaštva ako ne ostvaraju dodatne prihode poput onih koje su projektom dobili.
- „Seoske domaćice“ u domaćinstvu korisnika obezbeđuju podršku u održavanju higijene, nabavci i pripremi hrane, psihosocijalnom osnaživanju korisnika i povećanju socijalne integracije… Sve one, njih 10 ukupno, su dobile kvalitetnu obuku održanu od strane vrhunskih eksperata nakon koje su pripremljene za rad sa osobama sa invaliditetom i članovima njihovih porodica.
- „Seoski domaćini“, njih 10 ukupno, jesu vredni i vešti meštani Opština Plandišta, koji znaju kako se održava domaćinstvo, priprema ogrev, čisti odvodni kanal pred kućom, popravlja kapija, ili pravi jednostavna i funkcionalna rampa za olakšavanje kretanja preko stepenika u dvorištu… Oni iako nisu profesionalni vodoinstalateri, znaju da zamene slavinu ili postave novu gumicu na česmu, očiste sajlom odvod, i slično; iako nisu profesionalni moleri, znaju da se pomoćni objekti i prostorije moraju okrečiti svake godine i znaju to da urade; oni nisu ni poljoprivredni tehničari ili inžinjeri, ali znaju da orežu drvo, ili da poseku grane kada one počnu da naležu na telefonsku instalaciju… Dakle, oni su samouki majstori sa mnogim veštinama, sa decenijskim iskustvom kako se održava i vodi domaćinstvo. Popularno u gradovima, i prema iskustvima sa zapada, oni se mogu nazvati i haus-majstori, ali su u projektnom timu ruralnog Plandišta naziv „seoskog domaćina“ prihvatili kao najprimereniju i afirmativnu oznaku muškaraca angažovanih na radu sa korisnicima. Njihov zadatak na projektu je da svoje veštine i mnoga iskustvena znanja upotrebe kako bi unapredili život osoba sa invaliditetom i njhovih porodica.